Jedno veče je kod dečka i mene u stan došla nepozvana komšinica, starija žena, i vidjela da u kuhinji nisu oprani sudovi (uglavnom sudove ostavimo da se nakupe u toku dana, pa ih uveče operemo).
Znači, bilo je par tanjira, čaša, šerpa jedna. Kasnije je zvala dečkova mama, i rekla da moramo da čistimo i da je sramota što su sudovi neoprani.
Sljedećeg dana je došla kod nas i počela da…
Jedno veče je kod dečka i mene u stan došla nepozvana komšinica, starija žena, i vidjela da u kuhinji nisu oprani sudovi (uglavnom sudove ostavimo da se nakupe u toku dana, pa ih uveče operemo).
Znači, bilo je par tanjira, čaša, šerpa jedna. Kasnije je zvala dečkova mama, i rekla da moramo da čistimo i da je sramota što su sudovi neoprani.
Sljedećeg dana je došla kod nas i počela da soli pamet i narednih nedelju dana dolazila da vidi je l’ sve čisto, pa je nalazila mane npr između rešetki radijatora. Pukao mi je film sedmog dana i rekla sam joj da nije njena stvar.
Ona se eto uvredila i rekla da neće više dolaziti. Rekla sam joj da je bolje tako. Dečko je na mojoj strani ali sad me cela njegova rodbina mrzi jer sam “posvađala majku i sina”. Inače je dečko stan nasledio od babe (očeve majke), čistimo ga svakodnevno, usisavamo dva puta nedeljno, ribamo kupatilo jednom nedeljno… A i da ne čistimo, nije njena stvar. Je l’ ovo realno?