Jedne noći sjedim u kući, grijem se, kad primijetih da neko na livadi malo dalje od moje kuće pali vatru. Izađoh da vidim ko je, kad neki momak, upitah ga šta radi to, kaže da je promrzao i da loži vatru da se malo ugrije.
Kroz još par rečenica procijenila sam da je momak ok, sudbina je htjela i da moji tu noć nisu bili kod kuće i pozvah ga kod mene. On isprva nije htio, bilo mu glupo, a onda je pristao. Večerali smo, namjestila sam mu gostinsku sobu, malo smo još pričali, baš je prijatan momak.
Mic po mic, izlasci, kafica i – uskoro nam je 5 godina 🙂 Iako te noći nisam spavala mirno, neznajući šta me čeka, sada spavam potpuno mirno i bezbrižno jer znam ko je uvijek tu za mene i kome sam rodila našu predivnu kćerkicu”