Bojažljivim glasom dječačić pozdravi oca koji se vratio s posla.
– Tata, koliko zaradiš za jedan sat?
Prilično iznenađen, pogledavši svog dječaka blistavim pogledom, otac odgovori:
– Nemoj me sada gnjaviti. Umoran sam.
– Ali, tata, samo mi reci, molim te!? Koliko zaradiš za jedan sat? – navaljivao je dječak.
Otac je na koncu popustio odgovorivši:
– Dvadeset KM na sat.
– OK, tata. Možeš li mi posuditi deset KM? – upitao je dječak.
Pokazujući svoj umor i izrazitu uznemirenost, otac je viknuo:
– Znači, zato si me pitao koliko zaradim, zar ne? Idi spavaj i ne dosađuj mi više!
Već se smračilo i otac je razmišljao o onome što je rekao, osjećao se krivim. Možda je njegov sin želio nešto kupiti.
Konačno, želeći sebi olakšati misli, otac je otišao u sinovu sobu.
– Spavaš li, sine? – upita otac.
– Ne, tata. Zašto? – upita dječak drijemajući.
– Evo novac koji si tražio – reče otac.
– Hvala, tata! – obradova se sin. Stavi svoju ruku pod jastuk i izvadi nešto novca.
– Sad imam dovoljno! Imam dvadeset KM! – reče.
Otac se zagleda u sina pokušavajući odgonetnuti što se događa.
– Tata, hoćeš li mi prodati jedan sat svoga vremena?