Vraćamo se jedno veče djevojka i ja iz provoda, na kom sam ja malo više popio, i hoće ona da nas vozi kući.
Na nogama je imala štikle, i nije prvi put da vozi u njima. Vozimo se mi tako, neko vrijeme, sve normalno. Na pravom putu, noga joj sklizne sa gasa, i pravo na kočnicu. Ukopali smo se u mjestu, momentalno sam se otrijeznio. Izašao sam napolje, onako veseo, mislim, da nije udarila u nešto.
Ona se ne pomjera iz kola. Ja joj prilazim, ona u ruci drži sandalu, zaglavila joj se štikla između gasa i kočnice.
Ubuduće svim djevojkama, ženama, babama, vozite u ravnoj obući. Mene su štikle otreznile, vas ne moraju.”
