“Telo je bilo na oko 90 metara dubine. Znali smo da ronilac može samo da zaroni i da mora da se vraća. Nije imao mogućnosti da pretražuje jezero. U pomoć smo uzeli robota”, objašnjava Ćirić.
Ljubomir Ćirić, jedan je od najiskusnijih pripadnikaRonilačke jednice Žandarmerije, kako njegove kolege kažu, posao obavlja besprekorno i često im daje savete koji su zlata vredni. U vrhu najboljih nalazi se više od 15 godina.
Ćirić otkriva da je svaki zaron priča za sebe i da nijedan zadatak nije lak.
Za početak, do detalja je ispričao kako je izgledalo vađenje tela mladića koji se utopio na jezeru Ada Ciganlija.
– Dobili smo informaciju da se na Adi Ciganliji udavio mladić. To je jezero na kom mi svakodnevno vežbamo i može se reći da ga odlično poznajemo. Međutim, od naizgled jednog običnog zadatka više od tri sata smo izvlačili telo utopljenika. Pojavilo se niz problema. Trava je bila prisutna od površine do dna što je otežavalo kretanje roniocu. I vidljivost je bila loša. Ronilac je imao problem i sa slobodnim kretanjem. Morali smo da smislimo način i improvizujemo kako da se krećemo po jezeru. Tokom zadatka pojavio nam se još jedan problem – kako ronilac slobodno da izroni?, priča Ćirić i dodaje: “Morali smo užetom da ga izvlačimo”.
Završavao se treći sat potrage i sumrak je već počeo da pada. Ćirić koji je rukovodio akcijom u dogovoru sa kolegama rešili su još jednom da pokušaju da dođu do tela utoljenika.
– Napravili smo stazu sa čamca po kojoj je ronilac mogao slobodno da se kreće. Ronilac je praktično išao pravolinijski po travi. Jedan timski rad dao je rezulat. Telo je izvučeno iz jezera u sumrak – kaže Ćirić.
Prema rečima našeg sagovornika, emocije nije moguće isključiti. Obučeni su da se sa njima nose i da budu profesionalci u svakom trenutku.
Seća se Ćirić i priča sa Zaovinskog jezera pre nekoliko godina. Dobili su informaciju da se ronilac utopio i da ga je potrebno izvući.
– Telo je bilo na oko 90 metara dubine. Znali smo da ronilac može samo da zaroni i da mora da se vraća. Nije imao mogućnosti da pretražuje jezero. U pomoć smo uzeli robota. Na osnovu njega saznali smo gde se nalazi telo. Ronilac je tako uspeo da zaroni i da ga izvuče – objašnjava naš sagovornik.
Mnogo i mnogo truda i rada potrebno je za svakoga od njih da na poziv budu spremi da zarone tamo gde niko ne može. Bilo leto ili zima oni su spremi da se upute na bilo koju lokaciju u Srbiji.
Sve oči u Ronilačku jedinicu MUP-a Srbije bile su uprte i početkom januara kada je nestao Matej Periš, hrvatski državljanin.
-Nismo imali informaciju gde je lice upalo u vodu. Napolju je bilo dosta hladno, veliko strujanje vode i slaba vidljivost. U potragu smo uključili sonar. Tamo gde god nam je on pokazao da postoji nešto što ukazuje na telo, zaranjali smo. Pvog dana smo čak četiri puta zaronili, ali tela nije bilo. Morate da razumeta tih dana je vidljivost bila nulta. Kada ni to nije dalo rezultata uključili smo takozvanu površinsku potragu. Mogu vam reći da smo u potragu za Perišem išli čak do Ritopeka – objašnjava Ćirić.
Najupečatljivi zadatak bila je poplava u Obrenovcu.