Gastroenterolog prof. dr Dino Tarabar govorio je o zapaljenskim bolestima crijeva, koje pogađaju oko 10.000 ljudi u Srbiji, a mnogi i ne znaju da ih imaju dok već nisu uznapredovale.
Kronova bolest ili drugi oblici zapaljenskih obolenja su jako neprijatni, a mogu biti i opasni jer izazivaju strukturalne promjene koje mogu dovesti i do nastanka ozbiljnijih zdravstvenih problema. Gastroenterolog je nabrojao kako izmjenama u ishrani možemo smanjiti rizik. U pitanju su promjene ne samo namirnica, već i načina i vremena kada jedemo.
“Najpre, dan počnite s nečim što pokreće creva, to su vlakna. Ujutru uzmite palentu, ovsene pahuljice, mekinje, ječam, zob… To je hrana za dobre bakterije, one se time hrane, ne može naš organizam da svari belančevine i masti, kompleksne ugljene hidrate, to bakterije svare za nas. Da bi taj ekosistem radio dobro za vas, njih ima deset na četrnaesti stepen. Uzimajte voće, povrće, za ručak bareno meso, supu i salatu. Ne jedite ugljene hidrate, uveče se ne jedu hleb, krompir, pica i pasta već meso od ručka i salata. Poslednji obrok neka bude u sedam uveče”, rekao je on.
Pogrešno se hranimo, među lošim navikama su i neredovna ishrana, ali i konzumiranje određene vrste pića.
“Kada dodate brzu hranu, slatkiše, gazirana pića, da ne govorim o brendovima ali shvatate o čemu pričam. Pa kad ne jedete redovno, već jedete jednom dnevno za tri čoveka, pa legnete. Onda kiselina krene da jede vas. Ljudi su sami krivi za te tegobe”, upozorio je on. Naravno, neredovna ishrana nije isto što i autofagija za koju je ranije stručnjak objasnio kako se pokreće.
“Mi smo ono što jedemo”, rekao je gastroenterolog a onda objasnio i grešku koju ljudi prave kada piju vodu.
“Uzimajte dva deci vode na svakih sat vremena dok ste budni. Ne na eks! Nego da pijete postepeno”, kazao je doktor.
Ima li smisla preventivno, odnosno stalno, uzimati probiotik na svoju ruku?
“Postoji samo praktično jedna situacija kada se to radi, a to je kada putujete u novu sredinu. Ako idete u inostranstvo, gde je drugačija voda i hrana, negde daleko, doći ćete u kontakt sa potencijalnom infekcijom. To je jedini slučaj. A da vi bez ikakvih tegoba uzimate probiotik, to je preveliko očekivanje od tog preparata. Ima koristi, ali treba znati kada se daje. Ne znaju ljudi ni da koriste probiotike, kupuju ih na rasprodajama jeftino, a ima različitih sojeva i funkcija i tačno se zna kada se koji koristi, i za šta. Ne možete da odete u apoteku i da kažete dajte mi probiotik, nije isti za nadimanje, proliv ili gasove. A nažalost, kupujemo najjeftiniji”, rekao je on.
Pomaže li aktivni ugalj?
“On skuplja toksine u želucu kada se otrujete, niže u debelom crevu nema nikakvog efekta. Ako ima toksina u gornjem delu trakta, uhvatiće se za aktivni ugalj i on će ih izbaciti”, rekao je on.
Kako da znamo da imamo problem? Gastroenterolog kaže da ćemo virus ili trovanje hranom prepoznati tako što traje nekoliko dana, a dugotrajni proliv ili drugi neprijatni simptom razlog su za odlazak lekaru.
“Svi možemo da se otrujemo hranom, to će trajati dva-tri dana. Ali ako imate mesec dana proliv, bolove, temperaturu, to je apsolutno vrlo sumnjivo na inflamatorne bolesti. To moraju da znaju pacijenti, ali i mlađi lekari, gde se dolazi za primarnu zaštitu”, rekao je on.
Kada su drugi faktori rizika u pitanju, postoje istraživanja koja pokazuju da osobe rođene prirodnim putem imaju manje šanse za ovakav problem.
“Porođaj, pacijenti koji se rode vaginalnim putem imaju manju šansu da obole. Od majke se dobijaju dobre bakterije. Stalno govorimo majkama da ne daju antibiotike za svaku temperaturu ili prehladu, uništiće dobre bakterije i dovešće do pojave loših bakterija. Ali svakako hrana, preterano jedemo slatko, procesuiranu hranu. Ta vrsta ishrane uz neadekvatno korišćenje lekova i genetiku poremetiće crevnu floru, organizam će pokrenuti burnu zapaljensku reakciju i dobićemo ove simptome. Potrebno je voditi računa o tome kako se hranimo, i mi i deca. Da ne preterujemo sa antibioticima i antiinflamatornim lekovima za reumu, temperaturu, to drastično menja bakterije u crevima”, rekao je on.