Prije nekoliko dana, iz Njemačke se vratila naša prva komšinica. Teta Senadu nisam vidjela pa ima sigurno i 3 godine. Kako se vratila, tako se pozvala kod nas na kafu malo da nas obiđe da vidi kako smo, i tako malo da se popriča.
Došla ona kod nas, a majka naspremala svega, napravila pravi ručak, ono što se kaže. Prođe ručak, pa de sad po jedan kolač pa onda kafica. Tako one natenane nešto razgovaraju, kad u jednom momentu teta Senada izvadi novčanik iz torbe
Mislim se u sebi, “Juh majko draga koliki novčanik”. Okreće se ona prema meni, iz nočvanika vadi 100 eura i pruža ih meni. Ja u tom trenutku ostala skamenjena. Pogledah u majku, ona skoro pa zanijemila, oči iskolačila kao da 100 eura u životu nije vidjela. Ja onako postiđena govorim teta Senadi, “Ma ne treba, neću ja, veliki je to novac za dati”, mislim se u sebi možda misli da podijelim sa sestrom ili nešto. Kad ona mene čudno pogleda i reče mi: “A znam da jesu, nego idi kupi šteku cigara, nemam ništa sitno. i uzmi se bi čokoladu ili sladoled, šta ti je draže.” Koliko sam se osramotila da ni mojoj mami nije bilo svejedno. Nemate pojma kako je grozan osjećaj.
U tom trenutku sam htjela propastu zemlju od stida i srama. Nadam se samo da teta Senada nije to skontala, inače bi bila još više neugodna situacija. Mislim da je ovo zanji put da ću prokomentarisat nešto kada se dođe to teme para, bolje držati jezik za zubima nego svašta reći.