Roditelji su prodali porodični stan i dali meni i bratu po 60.000eur i rekli da je to od njih da imamo za početak samostalnog života.
Ja sam od tih para kupio dvIJe garsonjere u fazi izgradnje, a potom ih dao pod zakup firmi koja tu smešta svoje radnike.
Od toga pokrivam kiriju i troškove svog stana u centru kako bi mi posao bio na 10min pJeške, a pritom imam 50m2 za sebe.
Sa druge strane, moj brat je prvo dao par hiljada eura na dugove i kredit koji je napravio provodom, potom išao na dva luksuzna odmora (napominjem da radi za prosječnu platu u Srbiji).
Zatim je iznajmio stan od 500e mjesečno, uložio trećinu para u neki posao sa prijateljem a obojica bez iskustva i naravno propao, potrošio pare i eto. 3god kasnije mene moji zovu i ljutito insistiraju da bih ja trebao jedan od ta dva stana da ustupim bratu ”dok se ne snađe”, jer mu je firma propala (nikad nije ni radila) a od trenutnog posla ne može da iznajmi stan.
Ne pada mi na pamet da ugrožavam svoje finansije zbog toga.