DJEVOJKA SA KOJOM SE DOPISUJEM VEĆ NEKO VRIJEME MI POČELA SLATI SVOJE SLIKE: Sve Je Bilo Dobro Dok Mi Nije Poslala ZADNJU SLIKU, Došlo Mi Muka, Više Joj SE NIKADA NISAM JAVIO
Već dugo pokušavam raskinuti kratku vezu s manipulatorom. Ne vidim rješenje. Kraj njega sam nesretna jer nikako nismo jedno za drugo i život mi je preokrenuo naopačke. Ima i problem s alkoholom kojem se vraća iako govori da neće. Kad pokušam prekinuti cijelu ovu priču, nabija mi krivicu jer je imao težak život, a ja ga sad želim “napustiti”. Često me izvrijeđa, slijede ucjene i suze, a onda uvijek zatišje. Kaže da nije tako mislio i ne pušta da odem iako vidi da sam očajna, a za sve mu je izgovor da me voli. Ne vidim budućnost s njim niti sam zaljubljena, ali on to doživljava kao napad na sebe. Nije loš čovjek, želim mu sve najbolje, ali sve bih dala da krene dalje i da se vratim starom, mirnom životu…
Odrasla sam u porodici u kojoj se ne pokazuju emocije i ljudi koji me ne poznaju dovoljno dobro me doživljavaju kao hladnu osobu. Uz to sam i nesigurna i potrebno mi je dosta vremena da se opustim. Bojim se da sam zbog toga oterala dečka koji mi se svideo. Svaki put kad bi on pokušao da flertuje sa mnom ja bih menjala temu jer bi mi postalo neprijatno. Pretpostavljam da je iz njegove perspektive to izgledalo kao da želim da budemo samo prijatelji. Sad skoro da i nismo u kontaktu i jako mi je žao zbog toga. Želim da se promenim ali ne znam kako.