Nemogućnost kontrolisanja mokrenja (inkontinencija), koja se manifestuje u rasponu od povremenog “bježanja“ nekoliko kapi do potpune nemogućnosti zadržavanja mokraće, jeste savremena epidemija o kojoj se malo govori.
Milioni žena i muškaraca u svijetu imaju poteškoće sa nevoljnim curenjem mokraće, dok podaci za Srbiju pokazuju da sa ovim problemom živi oko 350 hiljada, a da se liječi tek samo 15 hiljada.
Nevoljno oticanje mokraće predstavlja zdravstveni, higijenski i socijalni problem. Zbog specifične prirode stanja, inkontinencija predstavlja problem o kome je teško razgovarati, pa čak i sa ljekarima. Javlja se u svim starosnim dobima i kod oba pola, ali znatno češće kod žena, kažu stručnjaci.
Urgentni, neizdrživ nagon za mokrenjem koji se teško zadržava, odlaženja u toalet radi mokrenja više od osam puta dnevno, a tokom noći više od dva puta, neki su od simptoma koji ukazuju na urgentnu inkontinenciju. Zbog svega ovoga pacijenti su često uznemireni i iscrpljeni, neispavani, napeti i depresivni, ograničeni u socijalnom pogledu, sa gubitkom samopouzdanja i stalnim strahom od nevoljnog mokrenja i potrebom da su blizu toaleta, bez koncentracije i sa manjkom produktivnosti, često na bolovanjima, koje ima za posledicu ugroženu egzistenciju. Zbog značajnog narušavanja kvaliteta života, nije čudno što su ljekari nevoljno mokrenje svrstali u kategoriju “socijalnog kancera“.
U jugoistočnoj Evropi oko 50 odsto žena starijih od 50 godina ima ovaj problem, ali se tek svaka deseta javi lekaru. Kod mlađih žena, pojava inkontinencije je niska, ali ona raste u reproduktivnom periodu, posle porođaja prirodnim putem i oko menopauze, sa stalnim porastom u kasnijem životnom dobu.
Na edukativnoj tribini o nemogućnosti kontrolisanja mokrenja “Problem o kome se ćuti“, ginekolog dr Mima Fazlagić napomenula je da se prvi problemi sa inkontinencijom kod većine ljudi javljaju oko pedesete godine života.
“Ipak, veliki je broj i mladih žena koje pate od ovog problema, najčešće kao posledica teških ili višestrukih porođaja prirodnim putem. Mišići i tkivo najčešće slabe zbog starosti, trudnoće, vaginalnog porođaja, gojaznosti, dijabetesa, histerektomije (hiruško odstranjivanje materice). Sve promene koje nastaju u periodu menopauze utiču na zdravlje i na kvalitet života, a jedna od njih je i stres inkontinencija. Do popuštanja urina kod ove vrste inkontinencije dolazi prilikom kijanja, kašljanja, smejanja ili skakanja. Neke žene misle da je ovaj problem neizbježni dio procesa starenja, da ga treba prihvatiti, što nije tačno. Slabost bešike obično počinje kada nivo estrogena počne da opada. U zrelim godinama, mišići karličnog dna počinju da se opuštaju. Oba ova faktora mogu dovesti do stres inkontinencije. Zato je uloga lekara da ohrabri pacijente da o ovom problemu pričaju, jer rešenje za nevoljno mokrenje postoji, pogotovo ako se na vrijeme prepozna i otkrije. U početnoj fazi je dovoljno promijeniti životne navike i koristiti prirodne, efikasne i bezbjedne preparate, za koje nije neophodna konsultacija ljekara” objasnila je dr Fazlagić.
Međutim, inkontinencija postoji i kod muškaraca, kako stres, tako i urgentna inkontinencija, koja podrazumijeva nevoljni gubitak urina kada osoba osjeti nagon za mokrenjem, ali ne može da zadrži urin u bešici prije nego što dođe do toaleta. O ovoj vrsti problema pričao je prof. dr Aleksandar Vuksanović, urolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.
“Urgentna inkontinencija je opet nevoljni gubitak mokraće, pri čemu količina urina u bešici ne mora da bude velika, ali se impulsi šalju da je bešika puna, zbog čega dolazi do grčenja mišića bešike koja izbacuje urin napolje. Ovo je dosta čest poremećaj kod žena i muškaraca koji dramatično narušava kvalitet života. Inkontinencija je često progresivna, a koliko će brzo da se razvija to u početku ne znamo. Međutim, poenta je da danas ni jedan pacijent ne mora da trpi, pa makar imao i blage tegobe. Zato je potrebno liječiti ovaj problem, a cilj terapije je da se pacijentima poboljša kvalitet života. Prije 20 godina teški oblici su se rešavali isključivo hirurškim putem i većina žena, koje su imale stres inkontinenciju, nisu želele da se na ovaj način leče. Danas imamo minimalno invazivne procedure kojima se ova vrsta inkontinencija koriguje. Isto tako postoje lekovi kojima urgentnu inkontinenciju možemo da popravimo, a da pri tome neželjeni efekti te terapije budu mali. Sa druge strane, imamo pacijente koji imaju minimalan gubitak urina i kod kojih klasična farmakološka terapija bi možda bila previše jaka ili bi mogla da daje neke neželjene efekte. Tada se u terapiju uključuju fitopreparati koji sadrže ekstrakt semena tikve i izoflavone iz semena soje, čiju delotvornost su potvrdila brojna naučna ispitivanja. Fitoterapeutici su nam izuzetno korisni, ne samo za blage oblike, već kao i dopuna terapije kod težih oblika kada možemo izbeći povećanje doze lekova koji bi mogli da daju neželjene efekte” istakao je prof. dr Vuksanović.
Gorica Đokić, predstavnica Udruženja pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice „Progovori“ rekla je na edukativnoj tribini da je nemogućnost kontrolisanja mokrenja problem o kome se malo govori, a sa kojim se suočava veliki broj žena.
“Sa ovim problemom sam se susrela nakon dijagnostikovanja raka jajnika i nakon što mi je odstranjena materica, jajnici, dio trbušne maramice i dio limfnih žlijezdi. Inače, jedan od razloga nekontrolisanog mokrenja je histerektomija. Nije sramota javno progovoriti o ovom problemu. Njega treba rješavati. Pobijediti osjećaj stida i obratiti se ljekaru za stručnu pomoć, pratiti simptome, raditi vežbe i ispravno se hraniti” rekla je Đokić.