“Imam 45 godina i moja supruga je 22 godina mlađa od mene. Svi iz mog društva mi govore da sam pogriješio što sam ostavio prvu ženu i porodicu zbog nje.
Svi mi kažu da je ona balavica koja hoće moje pare. Toliko su bili uporni da sam u jednom trenutku, iako je beskrajno volim, posumnjao u njene iskrene namjere. Slagao sam joj da idem na poslovni put na 3 dana i odsjeo u obližnjem hotelu.
Odmah prvo veče sam se vratio, ali je nije bilo kod kuće. Istog trenutka sam je nazvao na mobitel. Kada sam je pitao šta radi i gdje je ona mi je rekla da je iskoristila priliku i otišla kod roditelja na selo.
Obzirom da ni njeni roditelji nisu zadovoljni sa njenim izborom, tj. sa mnom i ne idemo tako često.
Istog trenutka sam upalio auto i uputio se u selo odakle su njeni roditelji. Žive nekih 100 kilometara i trebalo mi je neka 2 sata. Kada sam došao već su bili svi na spavanju.
Čekao sam cijelo veče da svane. Međutim, kada je svanulo, autom sam prošao pored njihove kuće sigurno 10-ak puta… nije je bilo.
Parkirao sam se nekih stotinjak metara dalje i čekao. 3 sata sam sjedio u automobilu. Vidio sam …
Vidio sam sve osim nje… Tada su njeni roditelji otišli automobilom… negdje. Nazvao sam je istog trenutka, a ona mi je rekla da upravo pije kafu sa mamom. Mama otišla, svojim očima vidio. Bilo je to prije 3 mjeseca. Nikome ništa nisam rekao. Sada znam da su svi osim mene bili upravu, ali… Ne želim da priznam, ni zbog sebe, niti zbog njih. Volim je, lijepo mi je sa njom, a i kada bih priznao da me vara i da je sa mnom zbog novca bio bi to veliki poraz za mene.